Bajpas hirurgija je kirurška procedura koja se izvodi kada su koronarne arterije koje hrane srce zapušene ili sužene. Zdravi krvni sud (graft) uzet iz drugog dela tela se vezuje ispred i iza zapušene arterije, čime se krvotoku otvara novi put (most). Na ovaj način se osigurava ponovno snabdevanje srčanog mišića krvlju i ishrana.
✓Шта је Обилазница?
Обилазница је хирушка интервенција која се примењује за уклањање затварања која се дешавају нарочито у крвним судовима. Када срчани мишић не добије довољну количину оксигениране крви, може доћи до болова у грудима и срчаног удара. Ово стање обично развој наследи због затварања које се јавља у судовима. При извршавању операције обилазнице, користе се здрави судови из ногу, грудног зида или руке. На овај начин, срцу се поново обезбеђује крв која му је потребна, чиме се спречавају срчане болести које би могле настати. После извршене операције, важно је да особа има здравствену исхрану, престане да пуши и редовно вежба.
✓Шта је коронарна обилазница?
Коронарна обилазница је хирушка интервенција на судовима која се врши када дође до сужења или затварања коронарних артерија које обезбеђују исхрану срца, како би срце које није адекватно исхрањено и не функционише нормално поново почело здраво да ради. Ово је веома важно јер изазива ризик од срчаног удара код особе. При операцијама коронарне обилазнице, обично се интервенише на три или више судова. Трајање операција варира у зависности од броја судова на које ће се применити обилазница и дополних интервенција которе ће се извршити, али је у просеку 4 сата.
✓При којим болестима се примењује обилазница?
Обилазница се врши јер је на основу извршених кардиолошких прегледа одлучено да третман проблема откривеног на срцу не може или неће бити довољан путем методе попут лека или ангиопластике. Обилазница може бити извршена при болестима са вишеструким судовима, код особа са озбиљним сужењем у судовима која исхрањују леву комору срца, при присуству значајног сужења у главној коронарној артерији која исхрањује ліво срце, код особа код којих су балонске или стент процедуре неадекватне, као и у случајевима где осим сужења у судовима која исхрањују срце постоји и други срчани проблем који треба да се исправи хирургијом.
✓Колико сати траје операција обилазнице?
Операција обилазнице обично траје између 3 и 6 сати. Међутим, трајање примењене обилазнице може варирати у зависности од броја судова са затварањем. Поред тога, може да варира у зависности од општег здравственог стања пацијента и његових хроничних болести.
✓Која су ризика операције обилазнице?
Операција обилазнице је процедура која укључује уклањање затварања у срчаним судовима. Обично се ова процедура може применити на особе које имају коронарну болест. Као и свака хирушка интервенција, операција обилазнице има одређене ризике. Може да изазове компликације као што су инфекције, крварења, образовање уљеза, пореметљаје срчаног ритма и привремене проблеме у функционисању органа. Поред тога, после операције обилазнице могу се јавити потешкоће у зацељивању ране и дугорочне промене у функционисању срца.
✓Ризици операције обилазнице могу се набројати на следећи начин
✓Инфекција
✓Крварење
✓Образовање уљеза
✓Пореметљаји ритма
✓Привремени проблеми у органима попут бубрега или јетре
✓Споро зацељивање рана
✓Како се примењује обилазница?
Класичан начин да се стигне до срца је метода при којој се грудна кост (стерум) отвара по средини. При неким посебним методама, дужина и локација ових резова се разликују. Неке операције валвула и АСД могу се извршити са резом од 5-6 см (прозор). Док крв стиже у маларију интерну узету из груди из артерије која иде у руку, горњи крајеви других слободних судова (радијална артерија и сафена вена) се пришивају на аортну артерију. Таквим путем, новим суводом (граф обилазнице), обезбеђује се проток крви која носи енергију и кисеоник срчаном мишићу у области где постоји сужење или затварање.
✓Број судова обилазнице направљених током операције варира од 1 до 6. Обично се обилазница прави на 2-4 суда. Судови које хирург користи током операције су судови који се налазе у собственом телу пацијента и не остављају дефицит на месту одакле су узети. При овим операцијама, по редоследу приоритета, преферирамо маларију интерну узету из груди, затим радијалну артерију узету из руке и на крају сафену вену узету из ноге. Међутим, суд који ће бити коришћен може да варира у зависности од локације и озбиљности сужења у суду на који треба да се направи обилазница. Понекад је сафена вена најбоља опција за тај циљни суд. У напредном узрасту, при хроничним болестима плућа и код веома гојазних пацијената, маларија интерна понекад не може бити коришћена. Артерија руке такође се обично не користи у напредном узрасту, код дијабетичара који користе инсулин и код пацијената са хроничном болести бубрега, уколико није неопходно. Коначан избор судова који ће бити коришћени биће направљен од стране хирурга током операције.
Процес потпуног опоравка после операције заобилазног пута (бајпаса) обично траје од 6 до 8 недеља. Дужина боравка у болници је 7-10 дана код отворене хирургије, а 2-5 дана код затворених метода. Одмор код куће, заживљавање грудног коша и придржавање лекова су критичне фазе у том периоду.
Болница и прва дана
Интензивна негa: Обично траје 1-2 дана, одвајање од респиратора и прво праћење.
Соба и мобилизација: Болесник се брзо подиже на ноге и почиње са лаганим шетњама.
Отпуст: Болесници са стабилним здравственим стањем напуштају болницу за 4 до 10 дана, зависно од врсте операције.
Правила која треба следити код куће
Положај лежања: За заживљавање грудне кости, болесник треба да лежи на леђима у течењу првих 6 недеља.
Негa ране: Места пресека треба да буду чиста и суха, а потребно је пратити знакове инфекције (црвенило, цурење, грозница).
Ортопедски помоћи: Грудни корсет и чарапе против венског залегања (ако преписа лекар) треба редовно користити.
Дизање тешких предмета: У току првих 6-8 недеља не сме се дизати тешке предмете, а руке не смеју бити преоптерећене.
Повратак у друштвени и радни живот
Шетње: Дневне кратке шетње се препоручују да се пронађе физичка кондиција.
Радни живот: Могуће је вратити се канцеларијском раду за 6-8 недеља, а раду који захтева физичку снагу за око 3 месеца.
Сексуални живот: Обично је могуће вратити се нормали од 6. недеље са одобрењем лекара.
Koje su cene zaobilaznog premostovavanja (Bypass)?
Cene zaobilaznog premostovavanja određuju se prema metodi kojom će se operacija izvršiti (klasična, mali rez ili robotska hirurgija) i prema bolnici i timu u kojem će se operacija obaviti.
Ko može biti kandidat za koronarno zaobilazno premostovanje?
Na osnovu rezultata srčanih pregleda, osobe kod kojih je određeno da se problem u srcu ne može ili nije dovoljno adekvatno lečiti metodama kao što su lekovi ili stent, mogu biti kandidati za koronarno zaobilazno premostovanje. Koronarno zaobilazno premostovanje je jedna od najbezbednijih i najboljih metoda lečenja.
Kako se pripremiti za operaciju koronarnog zaobilaznog premostovanja?
Kada su svi pregledi završeni i potrebna je operacija, počinje priprema za zaobilazno premostovanje. Koordinator operacije će upisati ime pacijenta na listu operacija prema urgentnosti stanja pacijenta. Većina pacijenata ne treba hitno da se hospitalizuje za srčanu operaciju. Međutim, ako pacijent koji čeka red za operaciju iskusi neko loše stanje, dužan je da obavesti kardiologa, hirurga ili koordinatora operacije. Ponekad se termin operacije može odložiti nekoliko dana zbog hitnih pacijenata koji se pojave i situacije sa dostupnim posteljama na intenzivnoj nezi. Koordinator operacije će pružiti informacije o datumu hospitalizacije i šta je potrebno da se uradi pre toga. Obično se pacijenti, osim u posebnim slučajevima, hospitalizuju dan pre operacije. Ovde kardiolozi, kardiovaskularna hirurga i brojni doktori iz operacijskog tima pregledavaju obavljene preglede i dopunjuju nedostatke u pripremi pacijenta. Na primer, u nekim posebnim slučajevima mogu biti potrebne konsultacije neurologa, nefrologa (bubreg), diabetologa i specijalista za bolesti pluća. Prisustvo infekcije ili karioznih zuba u desnicama pacijenta je veoma važno jer može dovesti do opšte infekcije nakon operacije. Pre operacija na zaliscima je obavezna, a pri operacijama koronarnog zaobilaznog premostovanja, ako hirurški tim vidi potrebu, mora se obaviti pregled od strane zubnog lekara.
Da li se zaobilazno premostovanje obavlja na radecem srcu?
Primenjivo je, ali se ova metoda ne primenjuje na svim pacijentima. Tokom operacije zaobilaznog premostovanja na radecem srcu koriste se posebne tehnike i smanjuju se samo kretanja dela srca na kojem će se raditi. U tom slučaju, srce nastavlja da pumpa krv i sebi i ostatku tela i održava funkciju potrebnu za život. „Operacije na otvorenom srcu" gde se koristi srčano-plućna pumpa i srce se privremeno zaustavlja i isključuje iz funkcije su sigurno primenjivane danas, i rizici kojima su pacijenti mogli biti izloženi svode se na minimum kroz preduzete mere. Zaobilaznim premostovanjem na radecem srcu, rizici kao što su poremećaji svesti, promene ponašanja, bubrežna insuficijencija, povećanje jetrenih enzima, smanjenje pokretljivosti želuca i creva svode se na minimum. Zaobilazno premostovanje na radecem srcu primenjeno na pacijentima čije su srčane kontrakcije značajno smanjene i ne mogu da tolerišu srčano-plućnu pumpu, onima koji su ranije pretrpeli moždani udar ili prolazni ishemijski napad (mini-moždani udar), onima sa naprednom bubrežnom insuficijencijom, onima sa hroničnom bolešću pluća, onima koji se leče ili su lečeni od kancera, i pacijentima starim 70 godina i više, daje korisne i uspešne rezultate za pacijenta.
Koja su prednosti koronarnog zaobilaznog premostovanja?
Kada se suženja u koronarnim arterijama popnu na određeni nivo, ona stvaraju prepreku krvotoku što sprečava srce da obavlja svoju funkciju. U tom kontekstu, koronarno zaobilazno premostovanje uklanja bolove u grudima i sprečava moguću srčanu krizu. Jednom od prednosti koronarnog zaobilaznog premostovanja je napuštanje loših navika, što dovodi do životnog stila koji je zdraviji i kvalitetniji. Jedna od prednosti koronarnog zaobilaznog premostovanja je i eliminisanje postojeće arterijske sklerotičnosti. Koronarno zaobilazno premostovanje omogućava krvi koja se ne hranila iz sužene ili zatvoren vasudae da hrani srčani mišić.
Koja su nedostatka koronarnog zaobilaznog premostovanja?
Koronarne bolesti srca su među vodećim uzrocima smrti. Međutim, sa razvojem tehnologije, opreme i iskustvom operacijskih timova, nedostaci koronarnog zaobilaznog premostovanja su eliminisani. Operacije koronarnog zaobilaznog premostovanja mogu se obaviti sa zaustavom srca ili bez njega. Obe tehnike imaju različite prednosti i nedostatke. Sve prednosti i nedostaci su objašnjeni od strane doktora. Pošto se ista tehnika ne primenjuje na svim pacijentima, nedostaci i prednosti se razlikuju od pacijenta do pacijenta.
Da li je koronarno zaobilazno premostovanje bolno?
Kao svaka operacija, koronarno zaobilazno premostovanje može izazvati bol. Međutim, bol se svodi na minimum primenom analgetika koji se daju tokom i nakon operacije. U slučaju bola, neophodno je obavestiti medicinsku sestru i doktora koji se brinu o pacijentu.
Da li je koronarno zaobilazno premostovanje bezbedno?
Pre operacije sve funkcije tela se evaluiraju através pregleda. Kardiologa, fizijatrijski terapeuta, kardiovaskularni hirurg, anesteziologa, doktora intenzivne nege i medicinska sestra intenzivne nege brinu o pacijentu. Operacije koronarnog zaobilaznog premostovanja koje se obavljaju sa tehnologijom, opremom i iskusnom ekipom spadaju među najbezbednije operacije.